Krastavac

Krastavac je iz istog roda biljaka kao i lubenica, bundeva, tikvice i dinja.

Spada među najstarije voće ( da, dobro sam napisala, nije greška, iako svi mislimo da je povrće) i zapravo potiče iz Indije, gde su ga ljudi gajili još pre 3000 godina. Iz Indije se proširio na Aziju, a potom iz Kine u Evropi.

Prvi krastavci su bili veoma gorki zbog jedinjenja kukurbitacina koje pripada grupi odbrambenih jedinjenja protiv insekata i štetočina. Nove sorte ga imaju u manjoj količini.

Krastavac se uzgajao i jeo u drevnom Egiptu a uzgajali su ga i Grci i Rimljani. Kolumbo ga je doneo u Novi svet.

U 17. veku su pacijentima snižavali temperaturu tako što su im stavljali krastavac na telo.

Spada u niskokalorične namirnice (100g krastavca ima svega 14kC), bogat je vodom (96% njegovog sastava čini voda), vlaknima, vitaminom C, K, magnezojimom i kalijumom. Kako bi se zadržala njegova nutritivna vrednost najbolje je da se jede neoljušten.

Bogat je flavonoidima i taninima koji su jaki antioksidansi, veoma bitni u borbi protiv slobodnih radikala.

U jednoj studiji na životonjam, u kojoj se ispitivao efekat namirnica na nivo šećera u krvi, dokazano je da krastavac ima najveći uticaj na smanjenje šećera. Druga studija je pokazala da krastavac čak može da uspori nastanak komplikacija dijabetesa. 

Krastavci dobro hidriraju organizam a imaju i kardioprotektivno dejstvo.

Sadrže supstance lignane, koje bakterije u digestivnom traktu pretvaraju u jedinjenja koja se vezuju za estrogenske receptore. Jedna stidija sugeriše da krastavci mogu zastititi od karcinoma povezanih sa estrogenom kao što su karcinom dojke, jajnika, prostate i materice.

Krastavci ukiseljeni prirodnim vrenjem su puni probiotika i veoma su dobri za crevni sistem i imunitet uopšte.